Psihoterapija i psihološko savetovanje

Zrelost nastupa kada prestanete da nalazite izgovore i kada počnete da preuzimate odgovornost za sebe

Psihoterapija i psihološko savetovanje podrazumevaju procese u kojima klijent uči da razume uzroke svojih emocija i ponašanja, sa ciljem da u susretu sa terapeutom postigne pozitivne i željene promene. Psihoterapija podrazumeva mnoštvo različitih pristupa i pravaca.

Racionalno emotivno bihejvioralna terapija – REBT je u svetu široko rasprostranjen psihoterapijski pravac, čiji je osnivač čuveni američki psiholog Albert Elis, koji je na temeljima filozofije budizma osmislio brojne terapijske tehnike, kojima se veoma uspešno tretiraju emocionalni problemi i menjaju negativni obrasci ponašanja.

REBT se zasniva na sledećim premisama:

Događaji sami po sebi ne mogu da izazovu naša osećanja, mi smo posrednik, od nas zavisi kako ćemo reagovati na neki događaj.

Naše misli i uverenja dovode do osećanja – osećamo se onako kako mislimo.

Mi smo odgovorni za naše misli, osećanja i ponašanja – nisu drugi ljudi, okolnosti, uslovi života ti koji određuju kako ćemo se osećati, nego mi sami.

Sva naša uverenja mogu da se menjaju!

Spoljašnja situacija često ne može da se menja, ali naša percepcija te situacije može. To je jedino na šta možemo da utičemo – na svoju percepciju, a samim tim se menja i naša reakcija na određenu situaciju, osobu, okolnost. Paradoks je upravo u tome da kada promenimo naše misli i percepciju, menja se i naš doživljaj realnosti.

Moć ovakvog terapijskog pristupa leži u suočavanju sa realnošću. Ukoliko ne prihvatimo određene delove realnosti, ne možemo biti u skladu sa sobom, pa samim tim ni sa spošljašnjim svetom. Ukoliko naučimo i usvojimo osnovne premise, postižemo promenu na dubljem nivou – menjamo životnu filozofiju, menjamo pogled na svet, na svoje mesto u svetu i najvažnije od svega, učimo za šta smo odgovorni, a za šta nismo. Kada dođe do te promene na dubinskom nivou, svi problemi, izazovi i druge spoljašnje okolnosti doživljavaju se na način koji omogućava kontrolu sopstvenih reakcija.

Ljudi su sposobni da misle i na racionalan i na iracionalan način, da budu destruktivni i/ili da budu konstruktivni.